Način na koji se odnosimo prema hrani mnogo govori o tome kakvi su naši odnosi sa okolinom. Naše ponašanje ima, u stvari, veoma malo veze sa našim stvarnim potrebama, već mnogo više govori o našem vaspitanju i našem psihoemocionalnom stanju. Mnogi ljudi koriste hranu da bi nadoknadili nešto što nisu u stanju da sebi priušte u svakodnevnom životu. Razumevanje našeg ponašanja, kad je hrana u pitanju, istovremeno je i razumevanje jednog velikog dela naših navika i razloga zbog kojih te navike imamo. Ako se danas pogleda naš odnos prema hrani, u prvom planu stoje materijalne ili telesne potrebe. Opšte je prihvaćeno mišljenje da je ishrana zdrava ako sadrži dovoljno ugljenih hidrata, masti i proteina, vitamina, minerala, oligoelemenata, preko relativno velikih količina biljnih sastojaka, koje uglavnom treba jesti nekuvane. I, naravno, ako se izbegavaju namirnice koje sadrže pesticide, fungicide, veštačka đubriva i hemijske dodatke. Ovo je donekle tačno. Međutim, ako želimo da se hranimo zdravo, onda u planiranje ishrane treba uključiti neke mnogo važnije kriterijume. Pored tela, čovek poseduje i duhovnu stranu, sa svim njenim željama, snovima i sećanjima.