“Medicina sa Zapada, ali i sa Istoka sve više se okreće prirodnom lečenju bolesti” Ljudski život još uvek postavlja pred nas mnoštvo nepoznanica u svakom svom segmentu. Medicina, do danas, nije uspela da odgovori na mnoštvo pitanja iz sfere etiologije i terapije bolesti, na zato što to nije znala, nego prosto zato što je zanemarivala jednu veoma važnu činjenicu, koju nikako nismo smeli zaboraviti, a to je da je čovek Božje biće, Božija tvorevina, jedinstvena i neponovljiva sa svim svojim osobitostima, koje je čine tim što jeste. To podrazumeva poimanje da čovek, osim tela, ima i duh i dušu, i da se u svakom oboljenju, kao narušenju zdravlja vidi narušenje Bogom blagoslovene uravnotežene interakcije tih delova čovekovog jedinstvenog bića usled življenja u suprotnosti sa Božjim zakonima. Savremeni način života otuđuje čoveka od Boga i prirode i, samim tim, tako ponašanje ne može proći "nekažnjeno". To se prvenstveno odnosi na poljuljani duševni mir, a zatim sledstveno i nastanak raznih savremenih bolesti, koje se u medicini zovu još i psihosomatske: ulcerozni kolitis, čir na želucu i duodenumu, astma, dijabetes, hemoroidi, ishemične srčane bolesti, poremećaji metabolizma, maligne bolesti, itd. One svedoče o narušenoj psihofizičkoj ravnoteži i nastanku oštećenja imunog sistema. Savremena sredstva za lečenje ovih bolesti, slobodno se može reći, su ne samo neefikasna, nego i štetna po zdravlje ljudi, te se nameće potreba traženje novih, netoksičnih lekova u terapiji ovih bolesti. Obzirom da su "nove" bolesti iz prirode duha, u Božijoj riznici treba potražiti i lekove.